Četvrtak, Novembar 18, 2021

Od milion žena....

Danas je baš opak dan. Udara li on udara, pitam se kako izmeriti tu bol, kako porediti ranijih godina tog teškaša "život" kad zvekne u vrh brade da ti se zamanta i ovo sada?

Ne, nije ovo priča o njoj, nekoj njoj. Istina, ona stvarno nepostoji, niti je postojala. Bila je svojevremeno neka privid u obliku par njih, ali prošlo je mnogo godina. Toliko puno da sada ženski rod više i ne posmatram kao većina, "jao kako bih je poljubio", "šta bih joj radio...".

Ne, za mene je svaka jedinka koju sretnem samo jedno biće, jednako sa svima drugima, nikakve razlike između muškog i ženskog pola. Eto, toliko je prošlo.

U početku me je brinulo što taj osećaj i saznanje vremenom jača bez moje volje, ma šta uradio, ono je svakoga dana sve jače. O kako je to tužno. A navikao sam da budem pobednik, dok eto ti, vrh brade je opet najosetljivija tačka, BAM-udarac. Čisto da te podseti da nemaš nikakve veze sa tokom svoga života.

Malo je duži uvod, jeste, sve ovo je bio uvod. Jednostavno sam seo za računar, sada je 22.53, pišem šta ne bih ni majci rekao. I nekako kao da mislim da će mi biti lakše, (vrh brade je opet u opasnosti).

Pisao sam ovde i ranije, ne tako mnogo članaka, ali svakako nisam krenuo tipkati dok nisam pronašao neki smisao u tekstu koji sačinjavam. I? Eto me opet, razjeban, raštimovan, ne toliko van sebe koliko bih mogao biti. A šta se zapravo dogodilo?

Šta god ti čitaoče pomislo/la, moje iskustvo jasno boldovano upisalo mi da ako želiš u ovom svetu da budeš "srećan", kategorije tipa: "izdajnik", "probisvet", "ravnodušan", "cinkara", "veru za večeru" i nadasve "šljam", moraju ti biti jako blizu srcu.

Za opet one druge čitaoce koji su se upetljali u moje reči, probaj da te svet "voli", istraži šta se traži, ako se uklapaš na konju si, ako pak glumiš da si se uklopio/la-konj si.

Nikada nisam mogao da glumim gore pomenute kategorije, u šali da, u zbilji bio sam totalni gubitnik sa iskusnim profenionalcima laži.

U redu je to, da se razumemo. Slobodno ti slikaj svoju prvu kafu u skupocenom caffe-u a posle budi gladan, ma neka, daćeš kiriju sledeći mesec ako baš ta torba će te vinuti  u visine borda menadžera, potroši i to malo vremena između vršenja kategorija pa operi očev auto, ili pak službeni jer će te možda kod nje to pogurati jer laže i ona tebe sa tom torbom zar ne?

Ma znammmm, ne moraš govoriti sebi u bradu dok čitaš, nisu svi isti, daleko bilo da jesu, svet bi postojao do sutra ujutru u 07h da su svi isti.

Ponekad mislim da Bog drži ovaj svet zbog 0,1% ovih drugih, i to je tako idealno jer, ovih 99,9% su savršen test za ove druge, a ko su "drugi", koji bi to mogli biti?

Ha, misliš da sebe ubrajam u tih 0,1%? Pa ne nadam se baš, ja sam najodvratnija vrsta. Nepoželjan ama baš nikome, pa kako i Bogu da budem bliži. Ne tražim pomoć nikada, kad mogu uvek za neke sam tu, i kao da se ljute u sebi što ja ništa ne zahtevam niti očekujem, pa me čak i odguruju od sebe misleći da samnom nešto nije u redu.

TO NIJE FER!

A rekli su:" upiši taj faks, to je sad in, tu ima love", rekli su: "samo još vojska ti fali", neki novi su opet rekli: .........

I tako godina prođe dan nikad. Gde smo sad? gde?

Kako je moguće da se trudiš na uštrb svog vremena, trošiš svoja sredstva, pa čak i osetiš bol pri pokušaju pomirenja, ravnoteže, ajde da učinim nekom, ili hajde da baš idem do kraja ne štedeći sebe, da vidim hoće li sve oko mene puknuti. Pa jbt toliko se raspadam na poslu, danas mi je telefon javio u podne da mi čestita što sam prešao preko 10000koraka i 8.55km ALO? Na poslu, a onda on koji da nema pauze za cigaru i kafu, ne bi radio ama baš ništa, dobije veću platu od mene za isto radno mesto, PA KAKO BRE?

A što se "nje" tiče iz naslova, ova pesma ima neku poentu, i taman kada sam se ponadao da je ta poenta za sve nas koji stvarno nemamo ni jednu ni u najavi, opet šamar, pa nije to tako, nego on voli onu koja nije više tu, umrla, otišla bla bla...kako god. E živote lutalico, pa ne može čovek više da padne ni u bedak, Znači i ta pesma te vređa, čak i tako pesimistična, jadna, za plakanje, ni tu ne možeš biti jer to je pesma za nekoga ko je voleo a sada ne može, a šta da radimo mi koji bi da volimo a nemamo koga, koju pesmu da pevamo? ha?

I tako među mnogim jedinkama onoga što nazivamo "slabijim" polom, mada je to vrlo diskutabilno u nedostatku "jačeg" pola, ima par njih u mom okruženju, pogledam jednu, drugu, onako izdaleka da ne primeti. Kažem sebi u gornji džep jakne: "pa dobro, šta joj fali", malo se izokola kod ljudi koji nisu toliko mudri da povežu moju možda nameru, raspitam, kad eto ti: "mani se nje", "šta že ti to", "ona samo vija status", "nemaš ti za te večere"... opet šamar, ispadoše Aristoteli za mene svojim savetima.

A jel moguće? Pa gde je ona radost u pogledu preko vrha sveće u tamnoj sobi, gde se zagubi dodir koji odaje iako samo vrhovima prstiju ali nepogrešivo opisuje mapu želja, zašto nam više termos i jakna pod dupetom nisu dovoljni? Meni i dalje jesu, ma kolike milione imao.

E moj ti čitaoče, a pisao sam svoj "dnevnik", ja ga nazvao "uvreda", sećaš se tog filma? e, to ti je to. Meni je stvarno žao što svet ide ovako, i ljubomoran sam na situacije gde ti dođe prijatelj i sam otvori frižider da se posluži pivom, a gde je tek neka "ona" koja će namerno tražiti baš tvoju košulju ili majicu da se odene ujutro iako ima pregršt svojih od sinoć. Kao da se sećam kroz maglu, bilo je tako, a sve se mislim da se nisam promenio, da sam ostao isti, i tako sam snažno gurao tu liniju standarda istog, možda je baš tu caka. Ali svete izvini, da ne kažem oprosti, ja dalje sa tobom ne mogu, suviše si blatnjav i otrcan, mada vidim mnogi te slede, zaokružuju tvoj broj pored slike na glasanju, majka i otac nisu ni bitni, kakva zemlja porekla, ko to gleda, ma kakvo prezime, ja ću da imam dva!

E moj ti, dobri Cetinjski, i ti pevaš o njoj koja ne postoji samo da bi se nama hvalio, a oženio se kako vidim srećno, zar i ti me lažeš? 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me