dnevnik uvreda

05 Feb, 2019

Mesec ljubavi

— Autor aleksandar402ns @ 15:53
U NS je u toku mesec ljubavi i prevara
 
 Nisam previše ulazio u temu, ali vidim da se promoviše na sav glas nekakva ljubav.
 

Ne znam da li je pomodarstvo, da li zbog predstojećeg navodnog grada evropske prestonice kulture, pa sad guraju i izmišljaju manifestacije kako se kome ćefne, ali ovo je stvarno za zapažanje.

Naime, sinoć sam šetao gradom, dovoljno sam, brojući korake i planirajući sledeću kocku asfalta kojoj ću prići, bez neke posebne obaveze, ali nenormalan zvuk, toliko glasan da mi je celo telo osetilo udare tonova niskih frekvencija, probijali su i nadjačavali Led Zeppelin pesmu koju sam mislio da će me dovoljno izolovati od galame savremenog sveta.

Sa pločnika dižem pogled, a imam i šta da vidim, ljubav na sve strane. Bina, onako dosta siromašna, par zvučnika, malo uzdignuta od slučajnih prolaznika, tek toliko da privuče pažnju makar i jednom oku posmatrača, i nenormalna snaga zvuka koja izvire niotkuda.

Iza svega stoji neka devojka, bolje reći devojčica, koja se bacaka, na tom uzvišenju, vodeći nas, posmatrače, da zaključimo da je ona DJ. Kada nam takva slika se ureže u mozak, poverujemo u njenu autentičnost, i ako pušta muziku koja se tako ne može nazvati, vidimo razlog cele gluposti. Iza svega toga, veliki natpis "festival ljubavi".

Kakve ljubavi, koga, čega, prema kome i od koga? 

Zar u svetu gde smo svedoci da je porast svega samo ne ljubavi, razumevanja i poštovanja? A možda su mislili na ljubav prema DJ-evima, ili prema toj devojci, ili mislim se ja, možda je taj prostor ispred bine rezervisan za parove koji se vole?

Da se vratim na temu, veliki broj građana živi u laži, da se vole, a ustvari vole pojavu u društvu. Zar nam je potreban festival koji veliča ljubav, i to kakvu ljubav? Nigde se ne pominje o kojoj ljubavi se radi, da li zato da bi svako formulisao kako mu se dopadne, pa pronašao neku radost? Ljubav kao takva, po hrišćanskom predanju, a živimo u sredini koja je potkrepljena hrišćanskim tradicijama, da ne kažemo srpskim, zna za svoju ljubav, a nikako ne vidim sličnosti sa ovim festivalom i Hrišćasnstvom.

Kako da se osećaju osobe koje nemaju pored sebe osobu koju vole, izgubili su je tragično, ili su napušteni, imaju li ti ljudi razloge za slavlje, ljubavi? Šta da radimo sa decom bez roditelja, jel i oni slave ljubav?

Prosto ne želim da pomislim, da je Novi Sad izmislio ovu budalaštinu da bi promovisao isključivo tako da je nazovemo ljubav između dve osobe, bez obzira da li se radi o gej populaciji, adolescentima, momka i devojke, pre braka i u braku. 


Komentari

  1. Dok sam zivela u Ns fascinirala me je nemogucnost gradskih oca da organizuju nesto iole vrednije od nivoa seoskog vasara. Sve je bilo jeftino, amaterski i na silu. Kad se na to doda i prisila multikulturalnosti, onda dobijes mesavinu koja je u stanju da ubije ne samo ljubav nego i instinktivnu zelju za zivotom. Ne verujem da ne verujes u ljubav, ma kog oblika bila, ali razumem tvoj osecaj silovanja komercijalnim predstavljanjem iste. Iskreno saucesce povodom titule "prestonice kulture", tu ti puno ni Stoja a kamoli Led Zeppelin ne moze pomoci...

    Autor moondog — 07 Feb 2019, 06:11


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me