Utorak, Jun 18, 2019

sve je novo, novije od nas

Jeste, novo je, kaže prodavačica, a vidi se da je bar nekoliko puta prošlo na nekome centrom grada. Misliš, pa dobro, i ovako je iscepano, to je trend, poprimilo boju neke majice, a i oseća se, zaudara, ma to je to, ne pitaj, kaže mi prijatelj preko ramena.

Sve je toliko novo, da ja prastar, ne ulazim u to lako. Savest neće, otima se, ali kalup je kalup. Kao podmazan, kad zakoračiš samo, nauljena konusna površina vuče te, dole, a opet misliš, ok, i to je novo, mora daje dobro, ma tako je i "preko", tamo je staro, a ovde i ako ne izmišljeno juče, za nas je novo, jednako dobro. 

I ne sluteći da klizimo kroz taj viskozni kalup, jednobojni, gravitacijski ka negde dole, uvek je sila koja vuče na dole, zar ne, u nemoći, a kao nedamo se, na posletku iz svoje slabosti, prihvatimo da otlizimo na dole, a braneći se da "to je trend", nezaustavljivo, krećemo se na dno tog društvenog kalupa a dole ima šta i da se vidi, ustvari mrak, i to je nešto, odsustvo svetlosti, oštri noževi, precizno izbalansirani da od tebe i mene ne ostane ništa. Ni tračak nade ni spasa, i kad ti dohvati prvo jednu nogu, i vuče, pa drugu, kasno je da se odrekneš, jer mrak ti je već do stomaka došao.

Možeš slegnuti ramenima, možeš i plakati, vikati, ma šta god poželiš, ustvari, to si i hteo, slobodu, budi svoj, ne slušaj nikoga, eto, sad si svoj, a mrak te guta.

Kasno je, uvučen si, parčadi tebe ispadaju kao prašina onoga što si nekada bio/la, ali samleven si toliko, bespovratno, da blagi povetarac te nosi u svim pravcima, drugima pod noge, postaješ svestan obmane, ali gotovo je, samo glava ti još viri, ni glasa ne možeš više ispustiti.

Jedina misao sada ti je, žal za onom snagom koju si imao pre nego ti odluka za ulaskom u kalup pomutila i poremetila disanje. A tada, je ta moć, tvoja, kažu, slobodna volja, delovala kao naivna, nepoželjna, kao agens koji ti smeta na tvojim putevima, jer vidiš kako svi....

Krajnji je čas, ne oklevaj, budi se, kaže alarm na tvom telefonu, vidiš jutro, tišina, poneki cvrkut i miris nade. Sad je taj čas, tek si otvorio oči, shvatio da mora koja te je do malo pre tresla krevetom, kvasila znojem jastuk dok te mrak gutao, samo je posledica tebe juče. Nije slučajno, neki kažu, kako god, ali svakim novi udahom ovog jutra neka ti je na umu ona snaga, naiizgled bezazlene i čak slobodne volje koju se usuđuješ da ignorišeš. 

Evo, momenat je, pazi svaki korak, ni jedan nije slučajan, sve je planirano da te uvede u milion kalupa dok stigneš ponovo do kreveta. Sve liči na novo, agresivno te napada iz minuta u minut, takvom silinom da ne stigneš da razmisliš, ni to nije slučajno, zato se zove novo, nemaš vremena da o tome ni pročitaš, niti saznaš, a ni prijatelji ti ne mogu pomoći jer je jutros sa tobom izašlo.

Sve je novo, sve sa svojim pravilima u paketu, ot tebe želi da napravi novog JA, jer stari po pravilu nije valjao, ali ipak, ona snaga koju podcenjeno u sebi meriš nano dužinama, je ustvari tvoj jedini spas, i stim, jača od sveg novog, zastani, prepoznaj, za dobrobit sebe samog pa i društva, ne ulazi, kalup je svaki tesan po pravilu, ne da da se predomisliš, svet je takav. Vrati tu jednu nogu na prethodni položaj, zaobiđi, upiši sebi pobedu. 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me