Nedelja, Mart 22, 2020

Utešna nagrada "Korona"

Ma jeste, kako da ne, kome je ovo nagrada?
Pa ima dosta ljudi kojima bi pomogla, tako je, u pravom smislu, na pravom mestu, snažno i odmah.
 
Pre same epidemije, sećamo li se požara u Australiji? Šta je sa sezonskim gripom, pa bila je proglašena epidemija na teritoriji cele države, isto nisu škole, vrtići radili. 
Protesti, Japan, Kina....oni silni prsluci u Francuskoj, podmetačine terorizma, dizanja u vazduh, silna masovna ubistva po školama, gde je ono osrednje simpatično dete po imenu Greta? Globalno zagrevanje? 
Šta je sa zagađenosti vazduha, pa opet i na našoj teritoriji, cele zime, a to nije bilo davno, tik do same epidemije Korona, to je bila glavna vest.
 
Imam svoje mišljenje o ovom virusčiću, neću puno govoriti o tome da li je stvaran, ko ga je preneo, ona dva čuvena MI16 agenta ili neko treći ili je pak nastao sam od sebe u nekoj zemlji, znam samo da jedini "prirodan" virus, pronađen je na antartiku, i to iznad površine mora u nenormalnoj sredini za bilo kakav opstanak čoveka, tako reći potpuno beznačajan za čovečanstvo.
Svi ostali virusi su... pogađajte, delo čovekovo.
 
Opet, ne znači da su smišljeni da nas potamane, jednostavno kao i vazdušni jastuci u automobilima, postoje u slučaju sudara, ali ne mora da znači da će do udesa ikada doći.
 
Elem, zašto je za neke ovaj Korona "lekovit"? 
 
Koliko smo samo sami sebi u bradu rekli: "Ovaj svet je poludeo"? Koliko smo komentarisali neki događaj, osobu sa prijateljima kako je "sve otišlo...."?
E pa gospodo, izvolite, lek je na tržištu, besplatan, moli da ga primite, i sad šta je sa onim festivalima ljubavi koji su do skoro odjekivali našim gradovima? Koliko sad imamo ljubavi kada ne verujemo ni onima koji se zakašlju od povučenog dima cigarete ili suve kifle koju su upravo zagrizli pa se zagrcnuli, gde ste sad čovekoljubci?
 
Uzimate tone toalet papira, da bi se obrisali od tone nepotrebne hrane koje ste nataložili. Za vas je stvoren ovaj virus, a znate zašto? Jer niste navikli na "nemam", "ne mogu", "ovo mi se ne dopada". Jako mi je drago zbog vas sa malim v.
 
A vi preljubnici, kako ćete sada da varate svoje žene i muževe? Od 05-17h? Sada ste jako vidljivi, i samo profesionalni švaleri će opstati, ali ni to neće dugo..... 
Šta da radimo sa bludnicima noći, po splavovima teče urnebesna tišina i pustoš, gde ćete sad? Kome sad prosipate svoje šampanjce, kad ste umesto njih nakupovali brašna za sledeće 4 epidemije?
 
Šta sa vašim džipovima, po kojim ljudima sad prelazite kad na ulicama nema ljudi, nemate tu slast sada da blokirate prolaze majkama sa dečijim kolicama kad nema ih na ulicama, kako se sad naslađujete?
 
A fitnes gurui? koji su sad saveti? nema onih sportskih rekvizita sa egzotičnim imenima, nema parka, teretana, suplementi su nepotrebni jer ne treniramo zar ne?
 
Ništa se ovde posebno nije izgubilo ovim "merama" zabrane od onoga kako su ljudi živeli do pre 50 godina, napomena, po našim nekim selima, ovako kako mi sad kusimo te zabrane, ljudi i dalje žive i danas.
 
Nema izlaženja iz kuća i domaćinstava posle 17h, kud će kad su ustali u 05 da nahrane stoku, porade na njivama.... Nema fast food-ova kao ni sada što nema zbog svega ovoga. Narkomanija, alkoholizam, blud, dostupnost nebitnim potrebštinama, kod kuće se mesi, kuva, sa ukućanima se razgovara, uživa se u tišini svoga doma. U čemu je problem sada? Pa to sad svi imamo pod "moram" zar ne?
 
Uvek smo "plakali" kako se nekad bolje živelo, bez stresa, zdrava hrana, više odmora... Pa evo prilike, izvolite, lečite se od samih sebe.
 
Ne govorim ja da mi je drago što je ovaj virusčić naišao, žao mi je svih koji pate zbog toga, uskraćeni za osnovno koje sada nemaju, svih koji su ostali bez posla kao i ja. Ali nekako mi je drago što je reset bio ovom svetu neophodan, pa makar i ovakav, iskoristimo sad ovo, hajde, imamo prilike, čitajte umesto sedenje ispred drakstora, pogledajte u svoju dušu umesto beskonačno laprdanje i osuđivanje drugarice ili kolege sa posla, radite vežbe svojom težinom umesto besmisleno dizanje pola tone nebitnog tereta, hranite se proračunato umesto pukog ubacivanja svega i svačega u najkraćem roku, budimo zadovoljni tim zrakom sunca kroz roletne kad nismo mogli celom plažom. Udišimo sad onaj povetarac u našim zazidanim terasama kad šumu od drveta nismo primetili, pijmo vodu brojeću gutljaje jer smo do sada njom punili bazene, volimo svoje ukućane umesto konobarica. TRGNIMO SE, sad je šansa.
 
Znam, teško je, bolest je u nama, prvo nju moramo pobediti, a korona ako stigne, ali ne budemo li sad pobedili sebe, kako ćemo to uspeti u karantinu pod ključem kada nas na naše bolesti duše pogodi i korona?
  
Zašto kažem za koronu "virusčić"?
 
Nije li gripa, ova obična svako nedeljna, redovna pobila mnogo više ljudi u celom svetu, i to ne samo jednu sezonu, nego svake godine 50 godina u nazad. Da pojasnim, javno dostupan podatak na SZO je da svake godine umre od sezonskog gripa oko 650 000 ljudi, milioni budu zaraženi, pa i milijarda. Šta je ovaj "korona" sindrom za grip?
 
Sad je momenat bolji nego ikad
 
Dakle, hajdemo sad, imamo sve umove sveta pred nama od istorije čovečanstva do danas pre podne, savete, citate, mozganja i uputstva. Internet još nije stao, mada moja predviđanja su da se to mora dogoditi, da stane na najmanje 5 dana u celom svetu zbog blokade i prevelike navale u momentima dosade. Iskoristite ove dane, poskidajte štiva, knjige, video materijale, pomozimo sami sebi, svi drugi od nas moraju biti najmanje 2 metra udaljeni, sami sebi ste najbliži. Ne terajte svoju dušu od sebe na ta dva metra ili kilometar, prigrlimo je, saslušajmo ono što nam stalno govori ali mi imamo druge izgovore,  sad je taj momenat, nemamo kud od samih sebe.
 
Neki od nas će ponovo učiti da hodaju, da se smeju, da razgovaraju. Drugi će naviknuti na težak život i pre pandemije pomagati ovim prvima koji su taložili te tone namirnica a ne znaju ni hleb da umese. Mnogi posle ovoga svega, da, ovi "jadni" na koje niste dali ni pogled na ulici, pomagati baš vama, jer niste naučili da se borite sami sa sobom. 
 
Zato, hajdemo zajedno, ne u grupi na ulici, klubovima, striptiz barovima, nego svako u svome domu, poslušajmo taj vetar, to sunce i vodu oko nas, pogledajte u tu novčanicu sa kojom sad ne možete ništa da kupite, pogledajte u svoje limeno čudo na točkovima sa kojim ne možete da se krećete, zatvorite svoje ormane sa ZARA i ARMANi odećom koju nemate kome da pokažete, jer kad ovo prođe (ako), nikome to više neće biti zanimljivo, ostaje vam da se nadate da taj novac koji ste potrošili na brendirane stvari, će trajati, jer ko zna kad ćemo opet to ponovo kupiti.
 
Budimo sada oni kao naše bake i deke, obnovimo se, restartujmo, pažljivo raspolažimo resursima, kako bi i trebali inače, ne kudimo druge, niti vlast niti crkvu, jer kako je Isus rekao: "Caru carevo, Bogu Božije"!
Moj savet svima nama
 
Neki od nas su u velikom časnom postu, za nas ne znači ništa akcija ili gomila viršli koje su upravo stigle, ali svi imamo svoje rutine koje ne možemo sada da upražnjavamo, svima nam je podjednako teško. Ima puno ljudi sa porodicama koje su pod kirijom i sa dvoje-troje dece, ne čekajte da oni pitaju vas za pomoć, tražite ih sami, starim komšijama sami priđite, pozovite, usrećite, od tog malo što imate, dajte pola njima, ne žalite nikad za tim, hajde da stvarno sada upražnjavamo tu ljubav koje su nam bile puna usta i bilbordi pre pandemije. 
Hajde da se i dalje izvinjavamo kada nekoga očepimo u redu za hleb, iako je samo jedan hleb preostao na polici a nas stotinu ga čeka, primetio sam da po gradu više nema sviranja za bezveze iz automobila kao do sada, to je pohvalno, znači imamo nešto bitnije u glavi, nastavimo tako, poštujmo sve oko nas.
 
Ali pre svega, moramo naučiti da konačno biramo reči, ne govorimo kada nemomo šta puno pametnoga reći, saslušajmo sada jedni druge, za šta nismo imali vremena nikada, a sada nam je drago da ikoga i čujemo da govori. Iskoristimo to parče hleba maksimalno, jer sutra ga nećemo stići nabaviti možda, cenimo tu dar svakog novog dana a ne kao do sada besciljno trošeći sate, dane i godine oplakujući automobile koje nismo vozili, komšinice ili "frajere" sa kojima nismo spavali i slično.
Verujete moramo tako, jer kad /ako ) ovo sve prođe, nećemo imati kud nego upravo ovako, smireni, staloženo, uz poštovanje i ljubav prema svakome, u pomaganju kao posle poplave i zemljotresa. Sad je čas, otrgnimo se sebe samih, onog lošeg u nama, sada imamo svo vreme ovoga sveta, da budemo bolji, da naučimo tu veštinu, jer ako mislimo da će sutra neko da podigne zavesu, čestita nam na preživelom i svi pohrlimo u noćni provod, varamo se, toga neće biti. Nikome neće više biti bitno do toga, bar ne u prvo vreme, postarajmo se da to odrugo, ono na šta smo navikli vreme, neće dugo ni doći opet, najbolje nikada više onako kako je bilo. Želećemo ono za šta još mnogi nisu ni spremni, a to je daj nam sunca, stazu za šetnju, prijatelja ili dva oko nas da razgovaramo u pravim temama, herojstvu, požrtvovanošću, istrajnošću. Trebaće nam po koja kafa sa dragom osobom ovaj put možda u prirodi, reci, jezeru, smeh dece opet na igralištu....... 

Utopija [Odgovori]

Na zalost, nema odgovora koji tazim.

Comment by moondog (03/22/2020 23:02)

zato što... [Odgovori]

odgovor je u tebi, tu ga traži

Comment by aleksandar402ns (03/22/2020 23:09)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me